Узела је своје ствари, стрпала у кофер,
тамо доле на станици чеко је шофер.
Имала је с маторцима увек само свађе,
украла им нешто пара, тек да јој се нађе.
По корзоу исте фаце бесмислено круже,
суботом и недељом је остајала дуже.
Кући су је кад закасни тукли као стоку,
била им је црна овца, свима трн у оку.
Волела је своје тајне за себе да чува,
ни Бог свети није знао шта се у њој кува.
Није хтела ништа никоме да каже,
милиција и рођаци, сви ће да је траже,
Од страха дрхти к'о прут,
сендвич да завара глад,
три цигарете успут
- у град.
Стеже ознојен длан.
морала је кад - тад,
она остварује сан
- у град.