Узела је своје ствари, стрпала у кофер, тамо доле на станици чеко је шофер. Имала је с маторцима увек само свађе, украла им нешто пара, тек да јој се нађе. По корзоу исте фаце бесмислено круже, суботом и недељом је остајала дуже. Кући су је кад закасни тукли као стоку, била им је црна овца, свима трн у оку. Волела је своје тајне за себе да чува, ни Бог свети није знао шта се у њој кува. Није хтела ништа никоме да каже, милиција и рођаци, сви ће да је траже, Од страха дрхти к'о прут, сендвич да завара глад, три цигарете успут - у град. Стеже ознојен длан. морала је кад - тад, она остварује сан - у град.