Ти си моја станица на путу
један степеник до неба
отров који и те како треба.
Ти си увек боља половина,
некад јагње, некад змија,
моја или било чија.
Ти си непредвидљива ко ђаво,
и од гвозђа и од стакла,
део раја, део пакла.
Када те оставе сви швалери,
кад схватиш да си пала,
ископај негде број телефона
ја сам још она иста будала.
Кад скинеш једног јутра шминку
и схватиш шта си другима дала,
прикупи храброст, дођи до мене
ја сам још она иста будала.