Ти си моја станица на путу један степеник до неба отров који и те како треба. Ти си увек боља половина, некад јагње, некад змија, моја или било чија. Ти си непредвидљива ко ђаво, и од гвозђа и од стакла, део раја, део пакла. Када те оставе сви швалери, кад схватиш да си пала, ископај негде број телефона ја сам још она иста будала. Кад скинеш једног јутра шминку и схватиш шта си другима дала, прикупи храброст, дођи до мене ја сам још она иста будала.