Ponekad mislim da izgubio sam um, da postao sam lud
Nekad mislim da sam promasio put, nekad
Nekad ispadnes pametan, nekad ispadnes glup
To tako ide, tako vrti se u krug
Zivot je borba,i moras biti cvrst u ringu
Ja sam dete kvarta navikao sam na tvrdu igru
Ulozio sam sve, suze, znoj, krv i pricu
Koja previse je crna za prosecnu srpsku psihu
A cim pustis mi bit otvorim srce, radim svoju stvar
I pisam se na sve te wannabe crnce
Dok se trudim da ne okliznem se tu na asvaltu
Gde kad padnu maske, sranja lako nastanu
Ortaci sljakaju nema blama u tome
U dzepu ljubav, nije poso, nema para u tome
I nisam djavo ali celu vecnost zivim u paklu
Ti ne bi verovo sta sve mozes da vidis u kvartu
Sranje je realno, sranje ti ne bi trebalo
Jer ovde retko koje sranje moze da se resi verbalno
Znaci da reci su uglavnom nebitne moj sine
Sto jaci si na delima, to deblji je dosije
Ja bolestan sam pa se lecim jakim lekovima
Krecem se po mracnim stekovima, s praznim dzepovima
Crnu smotam stotku, punim masnim hedovima
Drukare u coporu su s plavim kerovima
Ja se krecem skroz solo, sam svoj copor
Pa u tom coporu svi lojalni smo 100%
U gradu gde bi svako da bude neko
Umreti je lako, preziveti je tesko
Moram pomoci sebi kreno sam da pucam
Znam da moram doci sebi skreno sam sa puta
Kreno sam da lutam, a ni sam ne znam gde idem
Ovaj zivot skup je a ja ga zivim bez kinte
Gde sve svodi se na prezivljavanje iz dana u dan
Tome lagano padam pravac u mrak
Nazad na ulicu u pakao gde sam i rastao
Gde ni igra nije igra, ubice te zapravo
Ponekad mislim da izgubio sam um, da postao sam lud
Nekad mislim da sam promasio put, nekad
Nekad ispadnes pametan, nekad ispadnes glup
To tako ide, tako vrti se u krug