Ponekad mislim da izgubio sam um, da postao sam lud Nekad mislim da sam promasio put, nekad Nekad ispadnes pametan, nekad ispadnes glup To tako ide, tako vrti se u krug Zivot je borba,i moras biti cvrst u ringu Ja sam dete kvarta navikao sam na tvrdu igru Ulozio sam sve, suze, znoj, krv i pricu Koja previse je crna za prosecnu srpsku psihu A cim pustis mi bit otvorim srce, radim svoju stvar I pisam se na sve te wannabe crnce Dok se trudim da ne okliznem se tu na asvaltu Gde kad padnu maske, sranja lako nastanu Ortaci sljakaju nema blama u tome U dzepu ljubav, nije poso, nema para u tome I nisam djavo ali celu vecnost zivim u paklu Ti ne bi verovo sta sve mozes da vidis u kvartu Sranje je realno, sranje ti ne bi trebalo Jer ovde retko koje sranje moze da se resi verbalno Znaci da reci su uglavnom nebitne moj sine Sto jaci si na delima, to deblji je dosije Ja bolestan sam pa se lecim jakim lekovima Krecem se po mracnim stekovima, s praznim dzepovima Crnu smotam stotku, punim masnim hedovima Drukare u coporu su s plavim kerovima Ja se krecem skroz solo, sam svoj copor Pa u tom coporu svi lojalni smo 100% U gradu gde bi svako da bude neko Umreti je lako, preziveti je tesko Moram pomoci sebi kreno sam da pucam Znam da moram doci sebi skreno sam sa puta Kreno sam da lutam, a ni sam ne znam gde idem Ovaj zivot skup je a ja ga zivim bez kinte Gde sve svodi se na prezivljavanje iz dana u dan Tome lagano padam pravac u mrak Nazad na ulicu u pakao gde sam i rastao Gde ni igra nije igra, ubice te zapravo Ponekad mislim da izgubio sam um, da postao sam lud Nekad mislim da sam promasio put, nekad Nekad ispadnes pametan, nekad ispadnes glup To tako ide, tako vrti se u krug