besede gluvima, viÅ¡kove ludila neretko bacim u stih oni pak krenu da grade poemu ako nabasaÅ¡ na njih glavu obori, oÄi zatvori nema tu misli od meda sikću guje, besne oluje, smrt se u oÄi gleda aveti srÄu duÅ¡e u grÄu zverinje rastrglo žal vreba sablast koja ti zaÄas namakne omÄu o vrat ova se pesma lako otkriÄi kad naiÄ‘e turoban ton zagrobno nem smisao njen leži pod kamenom ova se pesma samo kriÄi jer takva zlos*utniku liÄi moćan otrov, mala doza jede sporo k‘o nekroza tupa britva mrzovolje duÅ¡u kinji, duÅ¡u kolje ni sam Ä‘avo ne bi mog‘o bolje besede gluvima, viÅ¡kove ludila smutim pa prospem u stih sumorne pesme, ponekad bljesne stidljivo iskra iz njih krv lipti, kosturi krti prilegla memla na muk duboka raka, krugovi pakla zbijeni u jedan krug Å¡apat u paprat, napred pa nazad bezvoljno silujem rime iz pera cure muÄne figure nikad im dosta crnine ova se pesma lako otkriÄi kad naiÄ‘e turoban ton zagrobno nem smisao njen leži pod kamenom