О, љубави, моја слатка звери, чуј, зубима шкрипе људождери, док мењају змије гардеробу мртваци се преврћу у гробу. Вукови завијају и реже, лепа моја ћути, не галами, сви паметни одавно вец беже само ми смо ту остали сами. Бежи и ти док још није касно згазиће те камион на друму, постало је сувише опасно збегови су побегли у шуму. Црвена су дугмад притиснута мрачне силе судбину нам кроје, најебасмо срећо овог пута, нема више ни моје ни твоје.