Riblja Corba - 100 godina samoce lyrics

Осећам се сетно а ти са првом јесењом кишом лукаво, спретно и неприметно у сећање се увучеш кришом Онда оклоп са мене спадне будем нерасположен и тужан ноћи су кишовите, хладне ја беспомоћан и разоружан Унесеш у моју собу тугу и тескобу муке се не окончају и препустим се очају Не треба ми тамница пуна влаге и хладноће моја је соба самица за сто година самоће Видим да тапкам у месту да је све празан ход срушена кула од карата на спруд насукан брод Осећам се сетно а ти са првом јесењом кишом лукаво, спретно и неприметно у сећање се увучеш кришом Унесеш у моју собу тугу и тескобу муке се не окончају и препустим се очају