Нећу да идем у биоскоп јер нема никог да иде са мном, људи се љубе, грицкају семенке, ћуте и буље у платно углавном. Не смем да изађем на улицу, моја ситуација, грозна је, ни напред ни назад, ни лево ни десно, мене нико не познаје... Ко би могао да претпостави да ће да ме остави... А ја проклето сам, очајно сам, сасвим сам, сам... Врата су добро закључана, измедју четири зида сакривен седим и чекам да ме позове, телефон ћути као заливен. Ја носим само самоћу и тугу, ко зна шта она сад осећа, не смем да укључим радио, музика ме на њу подсећа. Ко би могао да претпостави да ће да ме остави... А ја проклето сам, очајно сам, сасвим сам, сам...