Зашто тебе да носим на души? Нема смисла да ратујем с тобом. Добра моја иди с милим Богом! Ја не знам шта ћу сам са самим собом. Прошао сам давно цмакање у парку, држање за руке, лежање на трави... Не продајем звезде, ни шарене лаже, сувише ме тога, сувише ме тога, звизнуло по глави. Нећу да испаднем животиња, ја не умем у двоје да трајем, ја сам ти љубавна сиротиња, отимам, а ништа не дајем. Могу да ти ваљам само два-три дана, у осећањима ужасно сам штедљив. Ја сам Солунац вагон-ресторана, и признајем, признајем, признајем, признајем да сам неупотребљив... Нећу да испаднем животиња, ја не умем у двоје да трајем, ја сам ти љубавна сиротиња, отимам а ништа не дајем. Нећу да испаднем животиња, ја не умем у двоје да трајем, ја сам ти љубавна сиротиња, отимам а ништа не дајем.