Понедељак је пред вратима, ал' нико не сме да га помене и љубимо се, љубимо се сатима све док нас јутро не опомене, Боже, колико је волим. Спаваш на моме рамену, уместо јастука сам ти га понудио, ја се не усуђујем да дишем да те случајно не би пробудио, Боже, колико је волим. И док се борим да не изгорим јер као шумски пожар пламтим, гледам те дуго, о моја туго, сваку ситницу желим да памтим, Боже, колико је волим.