Памтим лепе тренутке а она се ничега не сећа и док у зидове гледамо ћутке сазнајем, њено име је несрећа Сачекај да зора сване сачекај да киша стане сачекај олуја је, ветар дува нема никог да те чува сачекај Вечерас код мене мало славље попићу јос једну у твоје здравље протекло је много воде Дунавом и Савом још трагам за својом изгубљеном главом Хладно је, спремаш се за пут ево ти мој зимски капут не дам ти да одеш, закључаћу врата знаш да се дављеник и за сламку хвата