Узимаш своју четкицу за зубе, помаду и каладонт одлазиш у собу, ја сам у кујни, предсобље је фронт. Чујем како тамо отвараш ормане, купиш своје прње, тешим се да све то није тако црно, а не мозе бити црње. О, драга, не буди педер, о, драга, не буди педер. Ако још има шта да се спашава, немој да идеш, не буди шашава! Полазиш ка вратима, кључ ти је у руци, неодлучан ход, држим ти палчеве и навијам за тебе, спусташ торбу на под.