Ralmo - Krajnje Suptilna Umetnost Raskidanja lyrics

Sedim sam u sobi. U sobi gde je samo mrak I više nas se raspravlja, a tu sam samo ja Dok jedan ja kaže jedno, drugi kaže drugo Treći gleda šta je to u meni puklo Četvrti ja upravo radja se I već svadja se sa prvim koji celoga života pravda me Ja nadam se da sada je sve gotovo Realnost budi me šamarom, viče "Sanjanje je gotovo" A ko zna? Možda moje shvatanje je pogrešno Jer bolesnoj osobi i shvatanje je bolesno Pa možda bila si u pravu Možda su mi loši rezoni, al' tako je bilo i u startu A tad si htela moju pomoć, našu pomoć Zašto si se onda posrala na našu prošlost? No, to je nebitno, jer kurve su mi nebitne Jer usne su mi suve, misli su mi nečiste A ja trenutno, želim da umrem Jer na taj način uspeću i tebi život da uzmem Želim da patiš ti, jer ti želiš da patim ja Bez tih proseravanja želim da shvatiš da Radim šta radim da bih se oprostio od nas I ubiću onog mene kog najviše si volela Što? pitaš što? kako što? jesi normalna? Jer ne vidiš da mrzim to šta si postala Ili ostala? a nisam čak ni siguran šta si Neću reći da si kurva jer te loži taj naziv Jadna mala devojčica, videla si spas u meni Jer smo slični, i boleće te to kad priznaš sebi Nemaš nikog. Imala si mene. Sad? Nemaš nikog baš jer ne znaš čak ni pravu sebe A ja znam te bolje od tebe same I evo, za 32 meseca veze dobićeš ove 32 lajne Zbogom!