Sedela je ispred kuće Po celu noć i dan Kosa joj je umršena I stalno je plakala Za svojim bednim životom Ona nije marila Od svih je već ostavljena I zaboravljena Njenu bol i suze niko Ne primećuje Za njenim životom Niko i ne brine Godine su prolazile A ona i dalje sama Napuštena s alkoholom Izjeda je tama Ispustila je flašu I naglo ustala Napokon je shvatila Da je mlada da bi otišla