Kendi - Slike lyrics

[Verse 1] Izvučen iz konteksta, uvučen u vorteks Orkestra uma dok vučem svoj potez Smrt igra šah, kocka se sa životom Tražim protivotrov da konačno sklopim oko Jer sam jebeno budan, hronična insomnija Hodam poput zombija, mozak ko da sam Zodijak Serijski ubica u pojam Ubica vlastitih snova Kada svane zora, zaspim ko sova, u svetu pastelnih boja To je ovaj ritam, nijanse ovog bita Il' je samo moj trip, pa se pitam Da li vidiš instrumentale u bojama? Da li verujete u slučajnost brojeva? Ja ne, jer danas je 12.11 A kazaljke pokazuju na 23:23 Spooky sh**, ništa nije slučajno I namerno sam ovaj bit isključio Još smo u fazi atmosfere Ovaj bit je sivo crn, maslinasto zelen Boje zrna kafe, preko tamne pozadine Što se šunja kao crni panter Ujed crne mambe, držim toksin u ustima Ali pre nego što pljunem ja je osetim pod prstima(koga?) Ova matrica je suva Al' publika je polugluva na oba uva Zvuk je suv kao pustinja Percipiram ga služeći se predjašnjim iskustvima Postajem isfrustriran jer publika je slepa Pa kada slikam kao da pričam u vetar [Hook] Ponekad progledaš tek kad' zatvoriš oči(zatvoris oči) I u tome je draž, i ne traži ga samo će doći-savršen zločin Kad ubijam bit, podari ušima vid do daljnjeg slušamo slike 1,2,3,4,5,6,7,8 ujutru Brojim svaki sat,svaki minut i sekundu Polokove mrlje, Rafaelov andjeo Karavadjo i Mikelandjelo, to su Pikasove muze, Degaove balerine Ovo je muzej, ovi tekstovi su galerije [Verse 2] Dugo budan do rano u zoru Il' u "drugi sumrak", kako je zovu Kafa i pakla na stolu, simptpomi nervnog sloma Zvukovi hiphop-a i neosoul-a Dnevna soba i ja slušamo Roots-e Dok čekamo na usrano Sunce, više volim noć Slušam zvuk vukova Huk ćukova, put je dug, začarani krug pun duhova Majk je moj kist, matra moj list Pratimo instinkt, i patim od istih Jer noćne ptice spavaju danju Pa noću progledam jer, Mesec mi pravi putanju Upadnem u delirijum, postavim teoriju Da je zemaljska kugla nečiji terarijum Planiram bekstvo iz ovog zatočenistva Pre nego što započnem išta Uzimam novi format-monohromat i sepia Cepam i sečem, lepim i delim slepima Vajam rime od gline i plastelina Crtam linije po rasterima flow-masterima Zvuk je suv kao pustinja Percipiram ga služeći se predjašnjim iskustvima Postajem isfrustriran jer kad bacam rime K'o da bacam bisere pred svinje,jebem ti [Hook] Ponekad progledaš tek kad' zatvoriš oči(zatvoris oči) I u tome je draž, i ne traži ga samo će doći-savršen zločin Kad ubijam bit, podari ušima vid do daljnjeg slušamo slike 1,2,3,4,5,6,7,8 ujutru Brojim svaki sat,svaki minut i sekundu Polokove mrlje, Rafaelov andjeo Karavadjo i Mikelandjelo, to su Pikasove muze, Degaove balerine Ovo je muzej, ovi tekstovi su galerije [Verse 3] Pesnici su vojnici na noćnim stražama Lopovi što imaju zavidnu moć opažanja I zato sve što drugi ne vide ja preslikam Preko tvrde podloge jer i S kick-a Je slikar, s njim preko rep snimka hoću da Menjam noć u dan, jer postajem zloćudan Impresija, radjanje Sunca, zora Zona drugog sumraka, sezona lova Na slova koja spajam u remek delo Sliku u kojoj reč nije hiljaditi deo Leonardo, ako matra je platno Autor što outro pretvara u sfumato