U suton kada prve zvezde i prve gradske lampe sinu kad ljubavnik sanja o dragoj, sanja a pijanac o svom dimu ja tiho hodam pored kuća kojima, kojima se svetla pale sva zla i nevolje i sumnje najedno budu posve mane i smeši im se u meki suton od zapaljenih zvezda svečan i osećam dubinu svega i da je život širok, večan život večan i smeši im se u meki suton od zapaljenih zvezda svečan i osećam dubinu svega i da je život život večan