da li jos uvek negde postoji trag po beskrajno traci sivog metalnog tla licem ka vetru sa vetrom uz lice da li jos uvek negde postoji znak kameni vrc sa koga dopire glas kamen po kamen korak po korak kazu da ipak negde postoji grad pod zastavom kise iznad krovova otvoren grad otvoren grad u koritu reke citam otisku ruku pruzam rosu sa dlana, vreme prelaska vode kljuc rastanka kljuc rastanka vetar dise gde hoce i glas njegov cujem odakle je, ne znam, ni gde mu je kraj tvoj dah kuda ide, dal' meni se javlja ko zna