Pomislio sam kako dan je obiÄan ikako san krade dan kada sam sam. Da ne mislim na poraze, da viÅ¡e nikada ne mislim o tome... Ali mržnja ne nestaje... bacili ga zvijeri da se najede, moje meso je rastrgano... Promjena ipak domovinu moju gradi, ali u srcu mome ostati će ista. Tamo ju vjeÄnost Äuva. Ali mržnja ne nestaje... bacili ga zvijeri da se najede,