Beogradski Sindikat - Na Bojnom Polju (viteška Ii) lyrics

Rano jutro, uranak, ja napustam zamak Na ramenu mi soko, podamnom je vranac Oprastam se s' voljenom dok zvekece lanac Kapija se otvara premoscuje sanac S kule majka gleda, suzi krenut ne da Lavez vernog pseta, s njive pozdrav kmeta Barjak siri vetar, obuzima me seta Ali samo na trenutak, odbrana je sveta U telu krv je vrela dok galopiram kroz sela Duz potoka do proplanka na kom je crkva bela Zaduzbina moga roda, s' toga ovde bice pricest Zvone zvona, odjek roga, glas da stize vitez S glave skidam kacigu, sjaho sam sa ata Triput krstim se za veru sto od boga mi je data Prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam Otpozdravljam braci po junackim delima Na okupu su svi. svetlost s' oklopa se preliva Ko oreol svetaca, svetle mocna seciva Spustam se na kolena. krv i telo isusa Podstrek su za boj kome sada blizu sam. Na konju, na bojnom polju, zastava na koplju Jedan pored drugog kao pruce smo u snoplju Gusta kisa strela. strahu mesta nema Vadim mac iz korica i spustam vizir slema Sudar dveju vojski kao dveju reka Silinom prvog udarca probismo tri reda Buka urlika, jauka i krika Teski zvuci celika, rasplamsava se bitka Britka sevnula je sablja, at pada kao klada Okruzuju me dusmani, jurisaju na barjak Zamahujem sekirom. s' glavom leti kalpak Na pogresne ste krenuli! ocekuje vas alah! Oci sklopljene, tisina, molitva pred boj Slike majke, ljubi celo. ja pridruzicu se njoj Na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda znamo Pa silo, jasi sa mnom jer te u sebi osecam Jurisam, vidim svoju smrt al' i zivot obecan U dusi mir i spokoj, noc je punog meseca U glavi histerija, bes. ostrica maca preseca Nema pomisli o milosti, slusam krike dusmana Mrak pada na oci, mir dajem brojnim dusama Vise nista nije bitno, sad se zalecem prvi Miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi Besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine Prsa u prsa u odbrani svoje dedovine Ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa Bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda! Sranje! opet mi je umro konj pod nogama Steta, bejase dobar, gazio je govna pogana Bezboznicku rulju sto ne zasluzuje moj prezir Jer ja sam djolo iznogud, veliki vezir (ta-daaa!) Na istoku sam bio kraljevine ambasador Pregovaro sam ko mator al sam im malo spalio sator Jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli Pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili! Sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga S boka cupam sablju sto sam doneo sa istoka Petsto puta kovana petsto puta krvava Ko i braca surova, ledja mi je cuvala Sabljom vitlam, vladimiru vicem: pazi se! Iza ledja ti je turcin! seci! sagni se! Bozidar i tim na boku dobro drze se Gledam i cudim se kolko prze se! I nad kadijama sudija, bratija Oklop mac i mantija, u dusi nam vizantija Vitezovi reda zmaja opet dolaze Jer mi smo vecni vase kraljevine prolaze! Bezite! vec kasno je! Singidunum sindikatum sad pobedjuje! Bezite! kasno je! Sada djolo iznogud naredjuje!!!