Dan je izgoreo u trenu kao fleš plamenom belog usijanja oblaci napadaju horizont poslednji put iz očajanja Vraćao sam se sa vrha svetova višim od najviših soprana tražio sam princezu istinu na kraju modrog okeana Samo kamenje oblik ne menja noć me razbila na sto delova a ja sam nikad neću moći da ih pokupim da se sastavim Svet je predgrađe grada Edena imam užasan strah od vozova pa bi da da me usne njene da me uveče od sveg izleče