eno rulje tiraninu kliÄe
eno roblja peva o slobodi
prate ritam udaraca biÄem
nazireš li kuda ovo vodi
eno pravde kopaju joj oÄi
urušeno groblje ideala
već je kasno da se naglo koÄi
propast nam na vrata zakucala
zna sudbina kako biti prgav
Å¡ilom bode naduvenu zlobu
stojimo u govnima do grla
da sam umro da se prevrnem u grobu
odavno smislu ni traga ni glasa, nema tu spasa
bezumlje divlja u punoj snazi i gazi, gazi...
misliš da neće al´ sunovrat kreće
ambis nas zove, idemo dole
spremni za hod po žici, stojimo na ivici
ja bih da ćutim al´ jezik palaca
lud uvek najbolje glumi mudraca
ambis nas zove, idemo dole
spremni za hod po žici, stojimo na ivici
hladan vetar brije, tmina kulja
eno smrti naoštrene kose
spava svet u postelji od mulja
spavaj, spavaj, ne probudio se