besede gluvima, viškove ludila
neretko bacim u stih
oni pak krenu da grade poemu ako nabasaš na njih
glavu obori, oÄi zatvori nema tu misli od meda
sikću guje, besne oluje, smrt se u oÄi gleda
aveti srÄu duÅ¡e u grÄu
zverinje rastrglo žal
vreba sablast koja ti zaÄas namakne omÄu o vrat
ova se pesma lako otkriÄi kad naiÄ‘e turoban ton
zagrobno nem smisao njen
leži pod kamenom
ova se pesma samo kriÄi
jer takva zlos*utniku liÄi
moćan otrov, mala doza
jede sporo k‘o nekroza
tupa britva mrzovolje
dušu kinji, dušu kolje
ni sam đavo ne bi mog‘o bolje
besede gluvima, viškove ludila
smutim pa prospem u stih
sumorne pesme, ponekad bljesne stidljivo iskra iz njih
krv lipti, kosturi krti prilegla memla na muk
duboka raka, krugovi pakla zbijeni u jedan krug
Å¡apat u paprat, napred pa nazad
bezvoljno silujem rime
iz pera cure muÄne figure nikad im dosta crnine
ova se pesma lako otkriÄi kad naiÄ‘e turoban ton
zagrobno nem smisao njen
leži pod kamenom