glavo moja krvlju oblivena
nije lako pasti sa ramena
glavo moja Äela razbijena
na sred puta opet zid, valja opet rušiti
krvarim
munje kujem, bije klin o klin
krvarim...
udri glavo, puca stena, krvav kamen do kamena
jeÄi grlo, kraj je ovo, padam u svoj kamenolom
na sred puta opet stena, al‘ od ove tvrđe nema
krije li to druga strana, blago cara Radovana
krvarim
munje kujem, bije klin o klin
krvarim...
udri glavo, puca stena
krvav kamen do kamena
jeÄi grlo, kraj je ovo
padam u svoj kamenolom
niÄe rana pored rane, na ramena sleću vrane
zaratili kamen i ja, pa nastade živa prokletija