[Vers 1]
Znaš da mrak je samo tama ispod neba
Pustio sam suzu al' je ipak pala samo kocka leda
Polomljena srca služe za nauk
A kad bi sve bilo sve tako lako mi bi poleteli u padu
Ne prihvatamo poraz, ja ipak nosim moj osmeh
Ono što radimo njima radiće i nama posle
Najviše voliš, najviše boli, ubija, kul
Tvoja devojka se drogira - a moja studira
A moja duša vrši pritisak na moje srce
Pijemo za život ali prospemo za mrtve
I misle da ja padam, a ja letim
I svako ko mi je dao malo bola, ja se njemu malo svetim
A jednog dana ćemo svi biti jedno
Kako sam izabr'o mrak, kad je moj izbor svetlo?
Sve je ovo samo zamka
Ipak, najlepše je sunce koje vidiš iznad mraka
[Vers 2]
Ljudi su čudni, oni vole da pate
A loši ljudi su za druge loše ljude uvek magnet
Dodirni moje telo svojim
Zagrli me i reci mi da me voliš
Uz pogled kao da ne postojim
Kad već trošimo vreme na one gore od sebe
A kad mi kažu da me vole, ja im se samo nasmejem
Jer istina je čista, prljava su samo dela
Gromovi i kiša nisu ništa protiv ovog tela
Zato nabaci osmeh, briši suze, biće bolje sutra
Svi su lepi spolja, ipak retko ko iznutra
Neznanje je zlato, a sloboda je laž
Najlepše je kada nekom kog si voleo kažeš marš
Jer, najskuplja je stvar koju ne možeš da kupiš
A sve ima svoju cenu, samo ne ko ćuti
Nego, reci, da li vidiš, zar ti nije čudno:
Jedan je m**man, drugi Srbin, ali ipak grle jedan drugog?