Равнодушан према плачу,
обожавам иловачу.
Готова је моја мука,
па се смејем из сандука.
Око мене су, у ствари,
лицемери и говнари,
свако ми за душу пије,
а знам, лажу дркаџије,
свако ко је ту плакао,
пос'ло би ме у пакао.
А горе ми певају попови,
и наслеђују ме лопови.
Шапућу самозвани пророци:
Упропастише га пороци,
док изјављују саучешће,
пљују по мени све чешће и жешће,
на главу ми стављају ловоре,
држе ми посмртне говоре,
стока што лаже како зине,
преувеличава моје врлине.
Равнодушан преме плачу,
и коначно сасвим сам,
обожавам иловачу,
не може ми ништа шљам.
Можда нема ко да плаче,
па плаћају нарикаче,
много света, диван спровод,
за пијанку сјајан повод,
к'о у сваком добром вицу
срећа је на сваком лицу,
гробар чека напојницу,
још по једна за убицу,
за пресрећну породицу,
и веселу удовицу!