Могао сам на дно океана да роним
пентрам по литицама стрмим
кад се у твоје наручје склоним
све сам могао да прегрмим
Đавола сам могао за реп да вучем
на огњу пакла да се пржим
са ким год хоћеш да се потучем
и све тортуре да издржим
И као на филму успореном
нижем успомену за успоменом
Било је жена, много, разноразних
ти на првом месту па шест места празних
то бих и слепац могао да примети
да ти ни једна није ни принети
У твоме хладном, себичном срцу
био сам кратко у гостима
од кад сам избачен, осећам
зебњу и страх у костима
Празнину речима не умем да изразим
у мом календару ти и црвено слово
искључио сам телефон, престао да излазим
од тебе до данас ништа ново
И као на филму успореном
нижем успомену за успоменом
И као на филму успореном
нижем успомену за успоменом