Уморан, болестан и много рањив,
никакав, очајан, помало сањив,
напољу птичице
пале би ничице,
кад би ме виделе.
Поломљен, поражен, помало мртав,
тресе ме грозница, глас ми је дрхтав,
Трамваји пролазе,
воде надолазе,
док ме не утопе.
Очи у очи са својом бедом
ја правдам себе и мрзим све редом,
прича о љубави
обично угњави,
ћутим и гризе ме чир.
А напољу ништа више
осим топле летње кише,
а напољу лишће шушти,
изгледа да много пљушти.