Сад ми твоје очи тако много значе
и као кроз маглу ређају се слике,
хеј, машино, пусти пару јаче,
неке су жене пратиле војнике.
Знам цмиздрили нису јунаци са Спарте,
срећом у купеу никог поред мене
- Добро вече, молим ваше возне карте...
Требају ми ноћас неке драге жене.
Читав вагон смрди од прљавих ногу,
пилетина, пиво, пијани кретени...
Псујем матер оном поквареном Богу
зашто су се кола сломила на мени?
А себе бих на поклон дао било коме
јер нико од вас не зна моје бродоломе.