Кажеш да умиру успомене
и чаршија те оговара,
па тражиш неког уместо мене
који ти мало више одговара.
Схватам да лажеш све што кажеш,
да ватра није угашена,
да помоћ тражиш, да запомажеш
и да си мало уплашена.
А ја те волим и знам шта смераш
и само једно имам на уму,
да ме из свог живота тераш
погрешним речима, уз лошу глуму.
Кажеш да бледе успомене
и нестају у бледилу
реци ми љубави зашто си мене
оставила на цедилу.