Живот је био тешка бољка,
био сам затворен као шкољка,
пропаст је била питање часа
онда си дошла к'о сламка спаса.
Кад више низашта нисам марио,
нисам живео већ животарио
ти си ме тргла из равнодушности,
трошио сам време по дужности.
Упрежем крилате Пегазе,
седам у небеску кочију
звездане стазе нек прегазе
да стигнем до твојих очију.
Галопом нека ме преместе
прашину звездану подигну
до срца моје невесте
млечним путем што пре нек' стигну.