Док стојим за шанком делимично пијан,
мрзећи помало и себе и друге,
убијам лагано коњак, цигарете,
пријатеље добре, моје верне слуге...
Нисам од оних који цвиле...
Више те немем и шта ту могу?
Ја ћу се после одвући кући,
само да попијем још једну с ногу...
Ниси ваљда луда да се стидиш,
што си ме прогнала источно од раја?
Бар се насмеши када ме видиш!
Остани ђубре до краја!
Ниси ваљда луда да се стидиш,
што си ме прогнала источно од раја?
Бар се насмеши када ме видиш!
Остани ђубре до краја!
Знам нећу моћи још дуго да заспим,
бескрајно дуге проклете ноћи.
Како су погрешни дани без тебе...
Ту ми ни пиће не може помоћи...
Ниси ваљда луда да се стидиш,
што си ме прогнала источно од раја?
Бар се насмеши када ме видиш!
Остани ђубре до краја!
Ниси ваљда луда да се стидиш,
што си ме прогнала источно од раја?
Бар се насмеши када ме видиш!
Остани ђубре до краја!