U njenu sobu udjem tiho...
Tiho bas, na prstima...
Bojim se, da ne zalupnim glasno vratima,
Zaspala je zadnja ruza hrvatska.
I tek sad, kad te nema...
Tko ce jutrom da me budi?
I tek sad, kad te nema, dobro znam:
Ti si bila zadnja ruza hrvatska.
Ruzo, moja ruzice...
Sve sam suze isplako,
Nocu zbog tebe.
Ruzo, moja ruzice...
Sve sam suze isplako...
I kako sad... polako sam,
Protiv tuge i oluje...?
Kad smo bili... kao prsta dva,
Prsta dva jedne ruke.
Ruzo, moja ruzice...
Sve sam suze isplako,
Nocu zbog tebe.
Ruzo, moja ruzice...
Sve sam suze isplako.