'Kle?e mr?ave glave pred
likom boga svog... mole, no
tamo samo ?uti raspeti bog>
Odavno sam ja odabrao
Put propasti ponora
Odavno mi tuga meso truje
Zauvek sam njemu dao
Sve ?to mu i pripada
On je iskra ?eki?a
Nakovnja mog srca
Satana u meni
Dok smrt ne pozdravi
?avolu slu?im
Dok telo od du?e ne rastavi
A ti, ti si sve ?to vene i truli
Ti si sve ?to u sutonu se raspada
Ti si slabost ?to no? u le?a
Zabada, ti si u pepelu kruna trnja
Ti si sva moja mr?nja
Blagoslovljen usijanim ?elezom
Oslepljen i proteran u
Kraljevstvo devet senki
Gde mnoge staze vode vragu
Nagnjen nad drven obrnut krst
Pod stupovima slepe vere krvari
Slab i ?alostan bog sakatih
Crni vihori krv mu odneli
Serbiom nikad jahve svoju decu vodio
S tumorom crnim dobrotu porodio
U naru?je mrtvom bogu poslao
Sam stado - sinove i ??eri
Udari sekira preko
Bespomo?nog potiljka
Le?ina se preko
Klisure strovalila
Nek sad u smrti
Prona?e svog gospoda
Ugaslo, u pau?ini kandilo
Krvari i pla?e ikona
Kuka, dok gori kupola
Mrtvi jehova nad sudbom sinova
[Glad, 7512]