[Prva strofa]
Jednog od ovih dana, ulitan kao đubre
Dok mi oko leša đuskaju svetice i kurve
Dok kašljem komadiće upropašćene jetre
I rukom što se trese napipavam cigarete…
Nišanim usta dok blenem u belinu
Nije droga nego plafon, jer sam zaspao na podu
Ne samo too drunk to f**, nego too drunk to talk
U pokušaju da kažem: „jdhb*cneb#$%&i4nu hitnu pomoć…”
E, dakle, jednog od tih dana, a svaki je takav
Makar bauljao, ima da pogodim vrata
Da te nađem, da ti kažem koj' sam šaban
što će za tobom crći na deponiji sranja
Biću oblak u pantalonama, muž i tata
I nema znaka pitanja, sve uzvičnici sada
Samo dok se sastave duša, muda, glava...
Jednog od ovih dana... možda danas?
[Refren]
Zamisli da nismo komplikovani
Da sam malo manje ja. Da si malo manje ti
Menjaj sebe da se nađemo u tački...
Samo, ko će onda biti ti ljudi?
Večeras, glumim da sam jebač
U, kako jebem. Jak sam kao zemlja!
A u stvari, vrištim tvoje ime, mrtav sjeban
Daj, zajebi sve, slomi se i budi…
[Most]
Ti nikad nećeš znati
Kako boli kad si sam dok komšinica ima glasan seks...
Ona pišti, vrišti, stenje, backo je jebe k'o da mu poslednje...
Ja iskapljujem ovu flašu, iznutra sav iskasapljen posle nje
...i sve vreme slušaju Cecu i pesmu kako po navici spava u istoj majici
što znači da je znojavo u materinu i da smrdi ovnujski
Al' ti novi klinci su dovoljno bizarni da ih to zapravo napali
Pa mi pišaju po samoći svakim tim uzdahom rafalnim...
[Druga strofa]
Sanjam taj san u kom si stavila u kupe
To predivno dupe. U taj grozni kupe
I sve je puno guštera, mile po tebi, ljube
Ližu tvoju kožu svojim jezikom od plute
Tu pored pruge, nešto poput krčme
Tu ja sisam vinjak i gledam kako da crknem
Salun a la Divlji Zapad, kockari i trulež
Na revolveru ruka, na bini đuskaju kurve
Guram sise u oči, gledam s kime da se bijem
Slomiće mi ruke, vežbam nogama da pijem
Al' odjednom dođe šerif, otima mi flajku
Traži dokumenta, na mene dig'o je hajku
Haiku: „Аj dirni tu flajku, jebem ti majku!”
On skida zvezdu, baca k'о šuriken… jao, majko…
Dok skupljam creva, opet traži dokumenta
Kažem: „Evo, sad ću...”, al' lične nema
Ni pasoša. Sve je kod tebe, a slične nema
Bez tebe ne znam ko sam, bez tebe ne znam 'de sam
Istrčavam… posrćem o bubreg, creva, kost
Ali nema te. Sjebao sam. Proš'o voz
Pa zamišljam da nismo komplikovani
Da sam ja malo manje ja i da si ti manje ti...
Ali, ko bi onda bili ti ljudi? Gde je strepnja?
Takva mi smetaš, al' takva mi trebaš
[Refren]
[Outro]
A do tada Henk Mudi