Bilo je to jednog kasnog jesenjeg popodneva..
Sunce je veæ palo na horozont
I bacalo sve due i sve bleðe senke
Devojka se probudila posle popodnevnog poèinka
Ustala je, obukla se polako, stavila eir i bila je spremna
Ah da, uzela je i malu muzièku spravu sa slualicama, takozvani vokmen
Trenutak-dva, i veæ je bila na ulici gde je pao mrak
Da li u stvari ona nije bila oprezna..?
Na ulici je bilo toplo
Jedna starica je tekom mukom prela put
A gomila lokalnih besposlièara bacala je bujicu masnih upadica ka devojci
Ipak, muzika iz slualica bila je tako jaka i snana
Da devojka nije mogla a nije ni htela da èuje ove stvari
A koraci su je nosili dalje i dalje
Da li u stvari ona nije bila oprezna..?
Jedan za drugim, koraci su odveli devojku na prugu
Mesec je bio pun i bacao je jako svetlo
Na pruzi nije bilo nikog osim par vagona i psa lutalice
Voz je dolazio polako klizeæi meseèinom
Iao je pravo na devojku ali ona to nije videla ni èula
Sluala je muziku glasno sa vokmena
Samo pas lutalica video je da je devojku zgazio voz
Da li u stvari ona nije bila oprezna..??