Ti me svojom hladnoćom ne kušaj
i ne pitaj koliko sam star
žuti kostur postala mi duša
to je meni od bolesti dar
Nekada sam u predgrađu lut'o
kao dete sanjao u dim
da ću bogat i slavan da budem
da ću biti drag ljudima svim
Pa i ljubav, nije li zabavno
Ti me ljubiš, a usne ko lim
Osećanje moje uzvre davno
i ne mozeš da procvetaš s njim
No sa tugom da pričekam bolje
Nije važno bude l' malo sete
Zlatnije od tvoje kose polje
Svud loboda pletenice pletem
A ja bih hteo sada opet tamo
Da se navek oprostim sasvim
Da ne budem više slavan sav
I gledam ko dete u dim