Prvi put sam je vidio, kao u izlogu
blijedu, još nerahlu,
neprobujalu
Bila je okrugla u obraščićima
i tad sam znao da je jako fina
No upalilo se crveno svijetlo.
Ja sam reko mama, i zbogom seko!
Izašo iz auta još pod crvenim svijetlom.
I tlo se zavrtjelo pod mojim svijetom.
Moja buthlica, tako je fina
Moja buhtlica, dobra je i bez vanilina
Moja buthlica, tako je fina!
Moja buhtlica, daje mi adrenalina
Ona voli razna punjenja
a ja se praznim svaki dan
Pekmez, vanilija, čokolada – samo da je mazna
Ma šta pričam, može bit i prazna
Malo brašna, zaprlja si nosić,
Malo germe, da digne se
To je njen jedini poslić,
I zato volim jeee
Kad stavim je u usta
Moja duša više nije pusta
Ona mi pruža to
I zato s nama nije gotovo
Moja buthlica, tako je fina
Moja buhtlica, dobra je i bez vanilina
Moja buthlica, volim je i kad je suha (ne baš)
Moja buhtlica, daje mi adrenalina
Trčim, pedaliram ja
na glavni štand do Cmroka
Jer vjeran sam joj ja
Jer kad stavim je u usta
Moja duša više nije cesta pusta
Ona mi pruža to!
Moja buthlica, tako je fina
Moja buhtlica, dobra je i bez vanilina
Moja buthlica, volim je i kad je suha
Moja pudlica, daje mi adrenalina