Koračam pravo, lica stoje, kao statue u noći.
Ja ne odustajem.
Dok tražim lik koji stoji pored mene,
jedan potez više i on nestaje.
Oblačim oblak, sumoran od vlage,
lica kamena svetlo oživljuje.
Dok tražim kompas 20 stepeni levo iza straha,
gde je samo vedro nebo.
Ne mogu da ti kažem tajnu ljudi ostavljam mitove,
budan sam previše, sklopi mi oči, oživi kipove
Odsviraj rekvijem, odsviraj rekvijem.
Noć kao beskućnik rasipa svetlost i guta me.
Odsviraj rekvijem, odsviraj rekvijem.
Noć kao beskućnik...
Pozovi je, poljubi je, oslušni je, dotakni je.
Ne mogu da ti kažem tajnu ljudi, budan sam previše.
Odsviraj rekvijem, odsviraj rekvijem.
Noć kao beskućnik rasipa svetlost i guta me.
Odsviraj rekvijem, odsviraj rekvijem.
Noć kao beskućnik...
Pozovi je, poljubi je, oslušni je, dotakni je.